Чврста површина је вештачки материјал, обично састављен од комбинације алуминијум хидроксида (АТХ), акрилних, епоксидних или полиестерских смола и пигмената.
Најчешће се користи за беспрекорне инсталације на радне плоче. Чврсту површину је први пут представио ДуПонт 1967. године под називом Кориан. Од истека њиховог патента, други произвођачи су ушли на тржиште са сопственим брендираним производима.
Карактеристике перформанси Чврста површина је непорозни материјал који захтева мало одржавања и користи се за површине као што су радне плоче. Може да имитира изглед гранита, мермера, камена и других природних материјала, а обучени мајстор га може спојити готово невидљиво. Типично се производи у облику плоча за израду у готове радне плоче, а чврста површина се такође може лити у различите облике, укључујући судопере, туш кабине и каде. Плоче се такође могу загрејати и савијати у тродимензионалне облике коришћењем процеса који се назива термоформирање, што доприноси свестраности производа. Флексибилност боје и дизајна су кључни фактори при избору инжењерских композита у односу на природни камен.
У стамбеним условима, чврсте површине се могу користити као кухињске плоче, плоче за купатилске умиваонике и оквири за тушеве и каде. Произвођачи плоча обично спајају плоче чврстих површина у жељене облике помоћу двокомпонентног лепка, након чега се очврснути спој обрађује машински. Иста метода се користи за повећање дебљине ивица, које се могу профилисати помоћу алата и техника сличних онима које се користе за обраду тврдог дрвета. Главна предност чврстих површина је њихова непропусност. Судопери од чврстих површина могу се спојити са површином плоче без размака, што елиминише подручја за накупљање воде и раст бактерија. Такође се могу креирати интегрисане позадинске плоче које прате контуре зида „беспрекорно“ и без размака.
Уколико се материјал изгребе или поломи, чврсту површину у већини случајева може брзо поправити овлашћена компанија за поправку чврстих површина или обучени произвођач.
Време објаве: 02.11.2021.